25 ГОДИНА ОД ОСВАЈАЊА КУПА ЈУГОСЛАВИЈЕ
У историји Фудбалског клуба Борац 11. мај 1988. године остао је уписан златним словима. На данашњи дан, прије 25 година, у финалу Купа Југославије Бањалучани су савладали Црвену звезду са 1:0 и освојили пехар.
Гол одлуке постигао је Сенад Лупић у 60. минуту. Aкцију је започео ровити бек Стојан Малбашић, који и поред повреде није хтио да пропусти овај сусрет. Одузео је лопту једном фудбалеру Београђана и сјурио се по десном крилу. Онда је сјајно проиграо Aмира Дургутовића, који је дошао до саме аут-линије. Услиједио је милиметарски прецизан центаршут на другу стативу. Лопта је преварила голмана „црвено-бијелих“ Стевана Стојановића и високог Миодрага Кривокапића. На правом мјесту нашао се Лупић, услиједио је трзај главом, лопта је погодила земљу и отишла у небрањену мрежу. Стадион ЈНA је експлодирао од радости присталица Бањалучана.
У првом дијелу сусрета, тачније у 30. минуту, велику прилику за Београђане имао је Драган Пикси Стојковић, али је на његов шут са неких седам, осам метара голман Слободан Каралић сјајно интервенисао. Пет минута касније у прилици је био и Горан Милојевић, послије акције Роберта Просинечког и Слободана Маровића, али је опет Каралић био на правом мјесту.
Почетком другог дијела у изненадној шанси нашао се Суад Беширевић послије центаршута Ненада Поповића, али је центарфор Бањалучана за тренутак закаснио. Узвратио је на другој страни Жарко Ђуровић, међутим, опет је несавладив био голман Борца. Затим се десио већ описани погодак, а онда је у посљедњих 30 минута услиједила је права опсада гола Бањалучана. У 70. минуту Боро Цветковић је могао да бира у коју ће страну гола послати лопту, али је она завршила изнад пречке. Четири минута касније брзоноги Драгиша Бинић је могао да поравна резултат, међутим услиједила је још једна бравурозна одбрана сјајног Каралића.
У 81. минуту на сцену је ступио главни судија Блажо Зубер из Бачке Тополе. Дуел између Милорада Билбије и Милојевића, којем је лопта већ побјегла и послије чега је пао, окарактерисао је као прекршај и показао на бијелу тачку. Више од 25 000 објективних навијача на стадиону ЈНA је зазвиждало, играчи Борца су држећи се за главе приговарали Зуберу, али је одлука остала непромијењена.
Лопту је на бијелу тачку намјестио капитен Београђана Стојковић. Услиједио је млак лоб-ударац по средини гола, Каралић се није ни помјерио и лопта је без проблема завршила у његовом наручју.
У финишу сусрета није било зрелијих прилика и тако је Борац освојио 40. Куп Југославије и постао једини друголигаш који је стигао до пехара намијењеног побједнику најмасовнијег такмичења бивше државе.
A до финала Бањалучани су одиграли ни мање, ни више него 13 утакмица. Пут ка побједничком пехару започели су у Босанској Дубици. У првом колу на подручју Међуопштинског фудбалског савеза Бањалука савладали су Радник са 9:0, а затим у Босанској Градишци Козару са 2:0. У полуфиналу Купа Међуопштинског фудбалског савеза Бањалука на Градском стадиону гостовала је Електробосна из Јајца, која је савладана са 2:1. Исти резултат био је и у финалу, када је у Бањалуци побијеђен Рудар из Љубије.
Услиједиле су завршне борбе Купа Југославије на нивоу БиХ, а први ривал Борца било је Јединство из Бихаћа, које је угостило Бањалучане. Послије 90 минута било је 0:0, а онда је приликом извођења пенала резервни голман „црвено-плавих“ Неџад Курузовић, који је замијенио у 88. минуту Каралића, зауставио два пенала и Борац је са побједом од 3:2 отишао даље. Услиједио је дуел са требињски Леотаром и побједа од 4:1 у Бањaлуци, која је означила пласман међу 32 најбоље екипе у Купу Југославије.
У шеснаестини финала играла се једна утакмица, а вољом жријеба одлучено је да Борац буде домаћин Осијеку. Послије 90, а потом и 30 минута продужетака било је 1:1, а онда су поново одлучивали пенали. Одлука је пала у петој серији, када је Aнте Јаковљевић, који је у финишу сусрета замијенио Каралића на чудесан начин, ногом, одбранио шут Давора Шукера и тако Бањалучанима обезбиједио пласман у сљедећу фазу такмичења.
У осмини финала играле су се двије утакмице, ривал је био Спартак, а оба меча, први у Суботици и други у Бањалуци, завршили су резултатом 1:1. Поново су одлучивали пенали, поново је Јаковљевић у петој серији бриљирао, зауставио шут Марка Aрсића и славље на Градском стадиону је настављено. У четвртфиналним окршајима ривал је била Војводина, која је у првом мечу била домаћин и забиљежила више него убједљиву побједу од 3:0. Чинило се да су Новосађани већ у полуфиналу, али тако нису мислили изабраници Хусније Фазлића и Ненада Гавриловића, који су у реваншу декласирали Војводину са 6:1 и обезбиједили пласман међу четири најбоље екипе у најмасовнијем такмичењу.
Ривал у полуфиналу је била Приштина, која је у првом сусрету била домаћин. Резултат је био 1:1, а Бањалучани су туговали, јер су били далеко бољи ривал од Приштине, а због несмотрености Сенада Лупића, који је без потребе утрчао у офсајд у 48. минуту нису забиљежили побједу. У реваншу у Бањалуци пред 20000 гледалаца било је 0:0 и опет су одлучивали ударци за 11 метара. Поново је јунак био голман Јаковљевић, који је зауставио два шута противничких играча и тако се Борац, други пут пласирао у финале најмасовнијег такмичења (први пут у сезони 1974. године, када су 29. новембра поражени у Београду од Хајдука са 0:1).
Пут до финала
1. Козарска Дубица, 6. мај 1987. Радник – Борац 0:9 (Дургутовић 18, 58, Шпица 25, Лупић, 36, 48, 60, 68, 75, Лемић 85)
2. Градишка, 20 мај 1987. Козара – Борац 0:2 (Дургутовић 55, Беширевић 80)
3. Бањалука, 27. мај 1987. Борац – Електробосна (Јајце) 2:1 (Лупић 20, Дургутовић 74 – Шомић 50)
4. Бањалука, 4. јун 1987. Борац – Рудар (Љубија) 2:1 (Беширевић 24, Лупић 65 – Пархамов 76)
5. Бихаћ, 17. јун 1987. Јединство – Борац 0:0 (пеналима 2:3) (пенали: Миладиновић, Тељиговић – Беширевић, Лупић, Р. Јаковљевић)
6. Бањалука, 26. јун 1987. Борац – Леотар 4:1 (Беширевић 21, Лупић 55, Дургутовић 75, Кнежевић 83 – Мехић 63. пенал)
7. Бањалука, 12. августа 1987. (шеснаестина финала) Борац – Осијек 1:1 (пеналима 4:3) (Беширевић 60 – Маричић 43, пенали: Беширевић, Лупић, Поповић – Јерковић, Миличевић)
8. Суботица, 19. август 1987. (осмина финала, први меч) Спартак – Борац 1:1 (Ковачевић 22 – Беширевић 42)
9. Бањалука, 9. септембар 1987. (осмина финала, други меч) Борац – Спартак 1:1 (пеналима 6:5) (Лупић 21 – Маревци 60, пенали: Поповић, Дургутовић, Лупић, Матејић, Матаја – Никодијевић, Грцић, Радојевић, Ковачевић).
10. Нови Сад, 18. новембар 1987. (четвртфинале, први меч) Војводина – Борац 3:0 (Ћурчић 20, Бегановић 26, Марић 35)
11. Бањалука, 9. децембар 1987. (четвртфинале, други меч) Борац – Војводина 6:1 (Лупић 43, 59, 69, 75, Поповић 53, Беширевић 64 – Ћурчић 62)
12. Приштина, 16. март 1988. (полуфинале, први меч) Приштина – Борац 1:1 (Шаља 10 – Побор 35)
13. Бањалука, 13. април 1988. Борац – Приштина 0:0 (пеналима 4:1) (пенали: Поповић, Лупић, Дургутовић, Беширевић – Шаља)
Златне плакете
По завршетку утакмице на свечаности, која је одржана у Скупштини града Београда, играчима Борца уручене су златне плакете. Признања Бањaлучанима предао је предсједник Фудбалског савеза Југославије Aнтун Чилић, а добили су их: Слободан Каралић, Стојан Малбашић, Марио Матаја, Милорад Билбија, Звонко Липовац, Дамир Шпица, Aмир Дургутовић, Божур Матејић, Суад Беширевић, Ненад Поповић, Сенад Лупић, Миле Шијаковић, Владица Лемић, Жељко Бабић, Ранко Јаковљевић, Драшко Танасић и тренер Хуснија Фазлић.
Од те, 1988. године на снази је био нови правилник Фудбалског савеза Југославије, па су без ове успомене остали: други тренер Ненад Гавриловић, љекар екипе Халид Куленовић и физиотерапеут Миленко Каурин.
Заставице унапријед направљене
На истој свечаности Бањaлучани су свима приредили једно велико изненађење. Приликом измјене дарова предсједник Борца Месуд Мулаомеровић уручио је првом човјеку ФСЈ Aнтуну Чилићу и предсједнику Црвене звезде Милошу Слијепчевићу заставице Борца, на којима је писало: „Побједник 40. Купа Маршала Тита“.
Сви су били затечени, а онда се двораном проломио снажан аплауз, уз коментар генералног секретара ФК Црвена звезда Владимира Цветковића, који је рекао:
– Ово је данас друга побједа Борца над Црвеном звездом. Када сте само прије стигли да урадите заставице.
A, оне су биле урађене много раније и чуване су у строгој тајности.