Поводом 25. годишњице освајања Митропа купа, данас је у Трофејној сали на Градском стадиону одржана конференција за новинаре, на којој су се представницима медија обратили садашњи предсједник Управног одбора Борца и члан тадашње генерације клуба Бранко Ковачевић, затим једни од најстаријих играча у тој трофејној генерацији Милорад Билбија и Стојан Малбашић, као и тадашњи директор клуба Томо Марић. Споменута четворка данас се присјетила утакмица са Фођом и Вашуташем, одиграних 27. и 29. маја, које су завршене у корист црвено-плавог клуба тек након извођења једанаестераца.
Борац је, као што је познато, освајањем четвртог мјеста у елитном рангу југословенског фудбала у сезони 1990-91, раздвојивши на тај начин тзв. „велику четврорку“, стекао право да се бори за трофеј намијењен побједнику Средњеевропског купа, најстаријег европског клупског такмичења и претече Купа UEFA, односно такмичења које данас знамо под именом Лига Европе.
Актери тадашњих утакмица присјетили су се и колико је било тешко стићи тада до Италије и вратити се, с обзиром да се путовало авионом од Бањалуке до Тивта, потом аутобусом од Тивта до Бара, па трајектом од Бара до Барија, и на крају, поново аутобусом од Барија до Фође, те сазнавши да је, приликом повратка у град на Врбасу, постојала могућност да против-ваздушна одбрана пуца на авион, с обзиром да је почињао рат на простору бивше Југославије, да је, недуго раније, ваздушни простор подијељен, да су били забрањени летови изнад БиХ и да запослени на аеродрому нису знали ко долази у Маховљане.
Тадашњи директор Борца, данас новинар и публициста Томо Марић подсјетио је на одређене чињенице које доказују какав је успјех Борац тада постигао и колико је био цијењен у европским фудбалим круговима. Подсјетио је да је Борац у полуфиналу, у уторак, 27. маја, савладао Фођу, која је у суботу, 23. маја 1992. године, у посљедњем колу италијанске лиге декласирала резултатом 6:2 екипу Милана, са којом је, два дана касније, уговор о сарадњи потписао Дејан Савићевић.
Такође, Марић је додао и да је Борац, у то вријеме, био међу 100 најбољих клубова у Европи, а да је иза њега на тој листи тада био и данашњи шампион Енглеске Челзи. Марић је, на крају, своје излагање скоро па закључио ријечима: „Борац није клуб, Борац је симбол Бањалуке ма који спорт био у питању! Бански двор и зграда Хипотекарне банке, данас Палате предсједника, млађе су од Фудбалског клуба Борац. Нема дрвета липе и кестена у Бањалуци а да су старији од Борца!“