ДРУГОЛИГАШ ОСВОЈИО КУП

ЈУГОСЛАВИЈЕ

Оно што нису успјели у куп-такмичењу 1974. године, Бањалучани су остварили 1988. године у борби за Куп Југославије. Финале, 11. маја 1988. године, играли су на стадиону ЈНА у Београду против Црвене звезде и тог 11. маја 1988. Фудбалски клуб Борац постигао је један од својих највећих успјеха. Тога дана Бањалучани су у финалу Купа Југославије, савладали Црвену звезду са 1:0!

A величанствени поход Бањалучана ка пехару побједника Купа започео је годину и пет дана раније, тачније 6. маја 1987, када је Борац у Дубици савладао Радник са 9:0. Потом су редом падали Козара из Градишке, јајачка Електробосна, Рудар из Приједора, Јединство из Бихаћа, требињски Леотар, Осијек, суботички Спартак, новосадска Војводина, Приштина и на крају Црвена звезда.

У том великом финалу Борац је био тотални аутсајдер, али на Стадиону ЈНA, пред 25 000 гледалаца, побиједило је јуначко крајишко срце. Направили су величанствен подвиг јер су били први клуб који је као друголигаш стигао до трофеја намијењеног побједнику Купа Југославије.

Тренутак одлуке десио се у 60. минуту. Ровити бек Стојан Малбашић, који и поред повреде није хтио да пропусти овај меч, одузео је лопту Драгиши Бинићу и стуштио се по десном крилу. Потом је сјајно проиграо Aмира Дургутовића, који је центрирао на другу стативу, преваривши истрчалог голмана Београђана Стевана Стојановића и штопера Миодрага Кривокапића. На правом мјесту нашао се Сенад Лупић, услиједио је трзај главом најбољег Борчевог стријелца и лопта се закопрцала у мрежи.

Услиједила је офанзива “црвено-бијелих” и срамна одлука главног арбитра Блаже Зубера из Бачке Тополе, који је у 81. минуту досудио непостојећи пенал за Београђане. Један покрај другог били су Милорад Билбија и везиста Црвене звезде Горан Милојевић, који је, када је видио да му је лопта побјегла, одлучио да падне. Зубер је одмах показао на бијелу тачку, а Бањалучани су почели да протестују. Судија није промијенио одлуку, а лопту је у своје руке узео Драган Стојковић. Услиједио је његов лаган трк, али млак лоб ударац по средини гола. Чувар мреже Борца Слободан Каралић није се ни помјерио и лопта му је улетјела право у руке. Тако је правда побиједила, а Београђанима није помогла ни велика теренска иницијатива у финишу сусрета.

Сребрни пехар прво је прихватила рука капитена Дамира Шпице, а онда је он ишао од руке до руке: Слободана Каралића, Стојана Малбашића, Марија Матаје, Милорада Билбије, Звонка Липовца, Aмира Дургутовића, Божура Матејића, Суада Беширевића, Ненада Поповића, Сенада Лупића, Миле Шијаковића и Владице Лемића. На крају је стигао до тренера Хусније Фазлића и његовог помоћника Ненада Гавриловића, сви су га дотакли, пригрлили!

Тако ће се увијек у историји клуба памтити тај 11. мај 1988, али и дан касније, када је на тргу испред “Боске”, јунаке из Београда дочекало на десетине и десетине хиљада Бањалучана. Сви су били раздрагани и одушевљени, али и задивљени оним што је учинио Борац. Бањалука је свој Борац дочекала како му и приличи – величанствено!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДA – БОРAЦ 0:1

Стријелац: Лупић у 60. минуту, стадион: ЈНA, гледалаца: 25 000,судија: Блажо Зубер (Бачка Топола), помоћници: Гоце Попов (Скопље), Васо Вујовић (Цетиње), делегат: Слободан Мугоша (Титоград), жути картони: Цветковић, Милојевић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).

ЦРВЕНA ЗВЕЗДA: Стојановић, Милојевић, Маровић, Јурић, Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић.

БОРAЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић). Тренер: Хуснија Фазлић.

ПУТ ДО ПЕХAРA

1. коло: 6. мај 1987:  Дубица: Радник – Борац 0:9

2. коло: 20. мај 1987: Градишка: Козара – Борац 0:2

3. коло: 27. мај 1987: Бања Лука: Борац – Електробосна 2:1

4. коло: 4. јун 1987: Бања Лука: Борац – Рудар (П) 2:1

5. коло: 17. јун 1987: Бихаћ: Јединство – Борац 0:0 (п. 2:3)

6. коло: 26. јун 1987:Бања Лука: Борац – Леотар 4:1

шеснаестина финала: 12. август 1987: Бања Лука: Борац – Осијек 1:1 (п. 3:2)

осмина финала: први меч, 19. август 1987: Суботица: Спартак – Борац 1:1

осмина финала: реванш, 9. септембар 1987: Бања Лука: Борац – Спартак 1:1 (п. 5:4)

четвртфинале: први меч, 18. новембар 1987: Нови Сад: Војводина – Борац 3:0

четвртфинале: реванш, 9. децембар 1987: Бања Лука: Борац – Војводина 6:1

полуфинале: први меч, 16. март 1988: Приштина: Приштина – Борац 1:1

полуфинале: реванш, 13. април 1988: Бања Лука: Борац – Приштина 0:0 (п. 4:1)

финале: 11. мај 1988: Београд: Црвена звезда – Борац 0:1.

 

Наставак утакмице је у истом ритму, Борац наставља нападе према голу Белгијанаца. И у 49. минуту Градски стадион је “експлодирао”, Борац постиже погодак! Лопта се одбијала од ноге до ноге и дошла је до Ибрахимбеговића који је шаље у празну мрежу.

Након постигнутог гола, Борац не стаје. Ковачевић наставља да диктира ритам игре, али Рајтер је феноменалан на свом голу. Статива гола Андерлехта се још једном затресла, Андерлехт се повукао у свој шеснаестерац! Све до краја Бањалучани су, у једној од најбољих утакмица у својој историји, нападали, контролисали игру, али нису имали среће да достигну 3:0 из Брисела.

Борцу је та сезона и игра у Купу побједника Купова, донијела бројна признања. Делегат утакмице у Бањалуци између Борца и Андерлехта, у свом извјештају је написао да су “Борац и Бањалука испунили све европске критеријуме за организацију врхунских утакмица”. Вриједи истаћи и један детаљ који је побрао симпатије код гостију из Белгије: Борац је издао посебан програм за утакмицу у Бањалуци и то на српском и француском језику.

Брисел , 22. октобар 1975.

АНДЕРЛЕХТ – БОРАЦ 3:0 (1:0)

Стријелци: 1:0 Ренсенбринк (10.), 2:0 Кук (52.), 3:0 Ренсенбринк (55.).

Стадион: “Краљице Астриде”, гледалаца: 30 000, судија: Ибанез (Шпанија).

АНДЕРЛЕХТ: Ритер, Ван дер Елст, Ломе, Ван дер Дале, Докс, Хан, Де Груте, Андерсен (Расел), Ван Динст, Кук, Ресенбринк.

БОРАЦ: Јантољак, Кушмић, Лазић (Ћулафић), Видачак (Марјановић), Брњац, Цетина, Вукеља, Смилески, Ибрахимбеговић, Кресо, Ковачевић.

Бањалука, 5. новембар 1975.

БОРАЦ – АНДЕРЛЕХТ 1:0 (1:0)

Стријелац: 1:0 Ибрахимбеговић (38.).

стадион: Градски, гледалаца: 15 000. судија: Гусопи (Италија), помоћници: Андреоли и Оноли (обојица Италија), жути картони: Видачак, Смилески (Борац), Докс, Ван дер Дале, Ванпуке (Андерлехт).

БОРАЦ: Ађански, Кушмић, Лазић, Видачак, Брњац (Богојевић), Вукеља, Смилески, Бајагиловић, Ибрахимбеговић, Јурковић (Ћулафић), Ковачевић.

АНДЕРЛЕХТ: Ритер, Ван дер Елст, Ломе, Ван дер Дале, Докс, (Ванпуке), Хан, Де Груте, Ресел, Ван Бинст, Кук, Ренсенбринк.

најновије

ВИЈЕСТИ

Борчева спортска породица на окупу пред “дане одлуке”
Наши "црвено плави" спремни су за "дане одлуке" и завршни напад на дуплу круну. Недјеља је…
Давид Вуковић добио позив за утакмице са Енглеском и Италијом
Наш Давид Вуковић добио је позив селектора фудбалске репрезентације БиХ за предстојеће пријатељске утакмице са Енглеском…
Премијерлигашка трка: Корак до циља
Стигли су наши "црвено плави" у Тузлу са јасном намјером-да новом побједом стигну надомак освајања шампионске…

Постани члан

Попуни податке а ми ћемо те обавијестити кад да дођеш по чланску карту.