ПРВОЛИГАШИ
Борац је постигао велики успјех када је стигао до финала Купа Југославије 1974. године. Поражен је од Хајдука са 0:1, али с обзиром на то да су Сплићани те године били прваци, Бањалучани су по први пут обезбиједили пласман на међународну сцену.
Борац је био миљеник жријеба и за ривала је добио Римеланж из Луксембурга. Деби у Европи је био као из снова. Силно мотивисан првим изласком на међународну сцену, Борац је просто разбио недораслог ривала и нанио му праву катастрофу – 9:0. Остаће записано да је први гол за Борац на европској сцени постигао Милош Цетина у 6. минуту, а истински јунак премијерног међународног наступа био је Мухамед Ибрахимбеговић – Фишер, који је био неухватљив за гостујућу одбрану и постигао чак пет погодака.
Наравно, реванш је представљао само формалност. Али, ту утакмицу у сјенку је бацио инцидент у редовима Борца: дошло је до сукоба између тренера Бориса Маровића и фубалера Владимира Ћулафића. Након овога Маровић је напустио мјесто тренера Бањалучана, али то се није одразило на учинак фудбалера. Као и у првом мечу, Борац је и у овом сусрету потпуно доминирао и домаћине почастио “петардом” – 1:5.
Бањалука, 17. септембар 1975.
БОРАЦ – РИМЕЛАНЖ 9:0 (3:0)
стријелци: 1:0 Цетина (6.), 2:0 Ибрахимбеговић (14.), 3:0 Цетина (16.), 4:0 Јурковић (32.), 5:0 Ибрахимбеговић (48.), 6:0 Ибрахимбеговић (57.), 7:0 Ибрахимбеговић (58.), 8:0 Цетина (60.), 9:0 Ибрахимбеговић (73.).
Стадион: Градски у Бањалуци, гледалаца: 8 000, судија: Каса (Малта), помоћници, Десире и Гулија (обојица са Малте), жути картони: Видачак и Јурковић (Борац).
БОРАЦ: Ађански, Вукеља (Марјановић), Кушмић, Видачак, Брњац, Цетина, Ћулафић (Јурковић), Смилески, Ибрахимбеговић, Кресо, Ковачевић.
РИМЕЛАНЖ: Бодеон, Шлитер, Павловски, Лесински, Есенбарт, Турчик, Р. Кардони, Фуманти (Анели), Ломбер, Ф. Кардони, Бауер (Роман).
Еш (Луксембург), 2. октобар 1975.
РИМЕЛАНЖ – БОРАЦ 1:5 (0:2)
Стријелци: 0:1 Смилески (7.), 0:2 Кресо (24.), 0:3 Ковачевић (51.), 0:4 Видачак (57.), 0:5 Марјановић (60.), 1:5 Роман (80.).
Стадион: “Емил Морис”, гледалаца: 2 000, судија: Конрад (Француска), помоћници: Мушо и Куши (обојица из Француске).
РИМЕЛАНЖ: Бодеон, Бауер, Турчик, Роман, Есенбарт, Р. Кардони (Кирш), Анели, Ломбер, Фуманти (Вагенер), Скарпелини, Ф. Кардони.
БОРАЦ: Јантољак, Кушмић, Богојевић, Видачак, Вукеља, Цетина, Јурковић, Смилески, Ибрахимбеговић, Кресо (Марјановић), Ковачевић (Ћулафић).
По повратку из Луксембурга челници Борца су се дали у потрагу за новим тренером и на Градски стадион је стигао Миљенко Михић. Није имао пуно времена за упознавање са играчима јер је Борца у другом колу Купа побједника Купова чекао белгијски Андерлехт, клуб који је 16 пута био шампион Белгије.
У првом мечу на стадиону “Хејсел” пред 30 000 гледалаца, Андерлехт је био бољи, остварио побједу од 3:0. Борчева постава се у првом полувремену одлично носила са фаворизованим Белгијанцима. У наставку, неупућен у вриједности својих играча, тренер Михић неразумно је изврсног Вукељу ставио на позицију уз аут линију, коју је одлично блокирао Кук, те тако деконцентрисао борбеног Лазића и “обезглавио” Цетину који је до тада добијао сваки ваздушни дуел. Изврсни голма Јантољак, као ријетко кад, те вечери није био у свом издању.
Борац је у реваншу био знатно ослабљен јер због повреде нису могли да играју стандардни првотимци Цетина и Кресо. Упркос проблемима Градски стадион је пун, 15 000 навијача је уз Борац. Борац је кренуо силовито од почетка. Прву прилику имао је Бајагиловић, потом је Јурковић погодио стативу, а Смилески је промашио празан гол. Ковачевић игра утакмицу живота, ни тројица Белгијанаца му не могу ништа и он просто лети лијевом страном терена.
Шансе за Борац се редају једна за другом. Ибрахимбеговић је два пута у стопостотној шанси, али голман Рајтер, један од најбољих европских чувара мреже, је још несавладан. У финишу првог полувремена брани још један шут Ибрахимбеговића.
Наставак утакмице је у истом ритму, Борац наставља нападе према голу Белгијанаца. И у 49. минуту Градски стадион је “експлодирао”, Борац постиже погодак! Лопта се одбијала од ноге до ноге и дошла је до Ибрахимбеговића који је шаље у празну мрежу.
Након постигнутог гола, Борац не стаје. Ковачевић наставља да диктира ритам игре, али Рајтер је феноменалан на свом голу. Статива гола Андерлехта се још једном затресла, Андерлехт се повукао у свој шеснаестерац! Све до краја Бањалучани су, у једној од најбољих утакмица у својој историји, нападали, контролисали игру, али нису имали среће да достигну 3:0 из Брисела.
Борцу је та сезона и игра у Купу побједника Купова, донијела бројна признања. Делегат утакмице у Бањалуци између Борца и Андерлехта, у свом извјештају је написао да су “Борац и Бањалука испунили све европске критеријуме за организацију врхунских утакмица”. Вриједи истаћи и један детаљ који је побрао симпатије код гостију из Белгије: Борац је издао посебан програм за утакмицу у Бањалуци и то на српском и француском језику.
Брисел , 22. октобар 1975.
АНДЕРЛЕХТ – БОРАЦ 3:0 (1:0)
Стријелци: 1:0 Ренсенбринк (10.), 2:0 Кук (52.), 3:0 Ренсенбринк (55.).
Стадион: “Краљице Астриде”, гледалаца: 30 000, судија: Ибанез (Шпанија).
АНДЕРЛЕХТ: Ритер, Ван дер Елст, Ломе, Ван дер Дале, Докс, Хан, Де Груте, Андерсен (Расел), Ван Динст, Кук, Ресенбринк.
БОРАЦ: Јантољак, Кушмић, Лазић (Ћулафић), Видачак (Марјановић), Брњац, Цетина, Вукеља, Смилески, Ибрахимбеговић, Кресо, Ковачевић.
Бањалука, 5. новембар 1975.
БОРАЦ – АНДЕРЛЕХТ 1:0 (1:0)
Стријелац: 1:0 Ибрахимбеговић (38.).
стадион: Градски, гледалаца: 15 000. судија: Гусопи (Италија), помоћници: Андреоли и Оноли (обојица Италија), жути картони: Видачак, Смилески (Борац), Докс, Ван дер Дале, Ванпуке (Андерлехт).
БОРАЦ: Ађански, Кушмић, Лазић, Видачак, Брњац (Богојевић), Вукеља, Смилески, Бајагиловић, Ибрахимбеговић, Јурковић (Ћулафић), Ковачевић.
АНДЕРЛЕХТ: Ритер, Ван дер Елст, Ломе, Ван дер Дале, Докс, (Ванпуке), Хан, Де Груте, Ресел, Ван Бинст, Кук, Ренсенбринк.
ВИЈЕСТИ
ФК Борац: Подршка за поплављена подручја, будите снажни!
УЕФА Конференцијска лига: Борчева историјска ноћ
