У Трофејној сали ФК Борац данас је обиљежена 24-та годишњица од освајања пехара намијењеног побједнику Купа Маршала Тита. На једном мјесту су били јунаци са терена стадиона ЈНА: Шпица, Каралић, Малбашић и Билбија, водећи људи клуба Месуд Мулаомеровић и Милорад Славнић, други тренер тадашње екипе Ненад Гавриловић, те Зоран Калинић, продуцент филма Борац и Бањалука – једна прича. Борац је једини друголигаш који је у дугогодишњој историји Југо фудбала освојио овај трофеј. А трофеј, као капитен екипе први је пригрлио Дамир Шпица.
– У тим тренуцима мислио сам да ће ми срце препући од радости. За све нас, за све навијаче Борца, Бањалучане, али и цијелу Босанску Крајину био је то успјех о којем на почетку сезоне нисмо смјели ни да сањамо. Међутим, корак по корак и стигли смо до циља – истакао је Шпица.
Финална утакмица се памти и по томе што је голман Борца Каралић одбранио пенал једном од најбољих југословенских играча тог времена Драгану Стојковићу. Играо се 81. минут када је главни судија Блажо Зубер из Бачке Тополе безазлен дуел између Милорада Билбије и Горан Милојевића, којем је лопта већ побјегла и послије чега је пао, окарактерисао као прекршај за најстрожу казну. Више од 25.000 навијача на стадиону ЈНА је звиждало, играчи Борца су држећи се за главе приговарали Зуберу, али одлука је остала непромијењена.
– Сви смо у том тренутку дјеловали изгубљено, али, на срећу, све се срећно завршило. Успјех који смо тада постигли је био стварно нешто посебно, а поготово дочек који нам је приређен на Тргу – нагласио је Билбија.
Лопту је на бијелу тачку намјестио капитен Београђана Стојковић. Услиједио је покушај лоб удараца по средини гола, Каралић се није ни помјерио и лопта је без проблема завршила у његовом наручју.
– Сама чињеница да се о 11. мају у Бањалуци и данас радо прича, говори колики смо тада успјех постигли. Тешко је било шта рећи о одбрањеном пеналу, али, ето, посрећило ми се – рекао је Каралић и додао да му је то београдско вече сигурно најљепша успомена у фудбалској каријери.
И данас се препричава како је гол одлуке постигао Сенад Лупић у 60. минуту. Акцију је започео ровити бек Стојан Малбашић, који и поред повреде није хтио да пропусти овај сусрет. Одлично је проиграо Амира Дургутовића, а његов центаршут на другу стативу Лупић је главом смјестио иза леђа Стојановића.
– Свима нама који смо били учесници тог финалног сусрета сигурно су то најрадоснији тренуци у каријери и увијек их се радо присјећамо. Направили смо фантастичан успјех, јер смо као друголигаши успјели да се дочепамо пехара – нагласио је зачетник акције код побједничког гола Стојан Малбашић.
Капитен данашње генерације Борца Драшко Жарић честитао је свим присутнима на овом историјском успјеху и изразио наду да ће Борац и у будућности биљежити одличне резултате на домаћој и иностраној сцени. Месуд Мулаомеровић је нагласио да је заједништво тадашње екипе и невиђено другарство пресудило да се побиједи будући првак Европе, док је Зоран Калинић подсјетио све присутне у Трофејној сали на значај овог успјеха, као и освајања Митропа купа, те се нада да ће и нове генерације Борца омогућити неким новим продуцентима да на филмском платну овјековјече њихове блиставе резултате.