МАЛЕТИЋ ЗАВРШИО КАРИЈЕРУ
Дарко Малетић, који је са Великаном из Платонове освојио шампионску титулу у Првој лиги Републике Српске 2001. и Премијер лиги БиХ 2011. године, завршио је играчку каријеру. 36-годишњи Малетић, који је осим Борца наступао и за бечки Рапид, Зенит, Цеље, Партизан, Шињик, Васлуи, Кобленц, Актобе и Вележ, тако је са активним играњем фудбала престао у матичном клубу, а данас је на конференцији за новинаре говорио о разлозима своје одлуке и појединостима из, слободно се може рећи, пребогате каријере.
– Љетос сам био повријеђен, те сам морао да идем на операцију. Опоравак није текао по плану, требало је да будем одсутан 2-3 мјесеца, међутим прошло је пет мјесеци, а ја још увијек нисам у тренажном процесу. Истекао ми је и уговор, имам 36 година и сматрам да је најбоља одлука да завршим играчку каријеру. Не желим да мучим ни себе ни људе у мом окружењу, као ни да дођем у ситуацију да се вучем по терену и, не дај боже, добијам звиждуке са трибина. Захвалио бих се свима који су допринијели мојој каријери: хвала матичном клубу, који ми је омогућио да остварим своје дјечачке снове, саиграчима из свих клубова чије боје сам бранио, новинарима који су пратили моју каријеру и, наравно, мојој породици – рекао је Малетић, који је сада већ давне 1997. године, као 17-годишњак, отишао на прве припреме са Борцем, у Грчку.
Малетић истиче да је задовољан играчком каријером, те истиче два периода за којима жали.
– Било је много успона и падова, али не могу да будем незадовољан оствареном каријером и са поносом могу да кажем да сам оставио нешто иза себе. Фудбалу сам дао најљепше године, а мени је фудбал вратио много више. Остварио сам дјечачке снове носећи дрес Борца, потом сам желио да заиграм за неки од великих клубова у регији па се и то испунило када сам наступао за Партизан, у иностранству сам играо за Рапид, Зенит, стигао и до А селекције БиХ, тако да немам право да кажем да сам незадовољан. Жалим само што у Зениту нисам оставио већи траг, те што са репрезентацијом БиХ нисам изборио наступ на Европском првенству 2012. године. Од пласмана смо били удаљени 12 минута, Европски шампионат био би круна на све, али нажалост до тога није дошло – навео је Малетић, побројавши четири фудбалера са којима је играо, а који су на њега оставили највећи утисак: Стеван Јоветић, Един Џеко, Звјездан Мисимовић и Андреј Аршавин.
Дарко Малетић у свом данашњем обраћању представницима медија издвојио је једну утакмицу као својеврсну прекретницу у каријери.
– Меч који је мени подигао самопоуздање је био са Модричом, када сам имао 19 година и када смо тријумфовали резултатом 5:0 или 5:1, нисам сигуран. Сједио сам на клупи, био сам повријеђен, а када сам ушао у игру, дао сам гол послије првог контатка са лоптом. Касније сам постигао још један гол, забиљежили смо високу побједу, играло се под свјетлошћу рефлектора и пред 10 000 гледалаца и тада сам осјетио да могу да направим велику каријеру – рекао је Дарко, који планира да и даље остане у фудбалу.
– Период повреде сам искористио да положим за Б тренерску лиценцу. Видим се, сигурно, у фудбалу, а вријеме ће показати на којој функцији. Предуслов је била Б лиценца, не знам да ли ће у питању бити тренерски позив, а видјећемо шта ће донијети период пред нама – истакао је Малетић.
Присутним новинарима обратио се и директор клуба Стојан Малбашић, који је истакао да ће на прољеће Фудбалски клуб Борац организовати опроштајну утакмицу за Малетића.