БОРАЦ
Оснивачка скупштина Радничког спортског клуба Борац одржана је у згради аустроугарског стила, која се налазила на углу тадашње Мартићеве улице. Међутим, идеја о оснивању клуба родила се раније, вјероватно 1925. године. Бањалука је већ имала неколико малих фудбалских клубова, ђачких, студентских и радничких, који су настајали и нестајали, а све њих је предводио веома популарни и већ афирмисани у цијелој Врбаској бановини Фудбалски клуб Крајишник, који су финансирали индустријалци, имућни трговци, а водили виђени људи из јавног и политичког живота града.
Са друге стране, група младих трговачких помоћника жељела је свој клуб. Уз фудбал као игру и омиљену разонуду на бањалучким ливадама, ријетке тренутке слободног времена проводили су у кафани “Путник”, која се налазила на почетку Мартићеве улице. Ту је рођена идеја да се оснује Фудбалски клуб Борац. Тим договорима присуствовали су Миле и Бране Стефановић, Никола и Миле Пуцар, Бранко и Божидар Илић, Руди Хитер, Мустафа Софтић, Здравко Шербл, Саво Новаковић, Жарко Врањешевић, Емил Зрелец и други млади Бањалучани. Многи савременици тих догађања су тврдили да је, у неку руку, Веселин Маслеша дао име клубу.
“Ако се борите, уколико ћете се борити за своја радничка права зашто да вам се клуб не зове Борац!” (Веселин Маслеша).
Послије тога услиједиле су уобичајене формалности. Иницијатори су се обратили тадашњим властима да захтјевом да оснују клуб. Преписка је трајала готово годину дана, све до 4. јула 1926. године, када је одржана главна годишња скупштина. За првог предсједника Борца изабран је Руди Хитер. На Скупштини клуба су усвојена правила, која су потписали Руди Хитер и Мустафа Софтић.
ВИЈЕСТИ
Јандрић: Деспотовић и Бајде у Борцу, напад на “дуплу круну”
За јачи везни ред: Санди Огринец у Платоновој 6
