ОБНОВА КЛУБА И ПРВИ УЛАЗАК

МЕЂУ ПРВОЛИГАШЕ

По окончању Другог свјетског рата, рад Борца је веома брзо обновљен. Било је то 23. јуна 1945. године, када су Бањалучани одиграли прву утакмицу након рата.

Борац је 1950. године коначно је стигао на југословенску фудбалску сцену као трећелигаш. Прво је у квалификацијама на нивоу БиХ освојио прво мјесто, испред Челика из Зенице и Радника из Бијељине. Услиједиле су квалификације са Ловћеном са Цетиња и Шибеником. И оне су успјешно преброђене. Борац је тако 1958. године постао друголигаш. За све то вријеме његове боје бранили су изузетно квалитетни фудбалери: Ото Бојер, Александар Мастела, Васо Тешановић Тица, Осман Спахо, Душко Радаковић, Мухамед Крајишник, Лојзо Поповић, Перо Бањац и многи други, а од млађих су се посебно истицали Томо Кнез и Велимир Сомболац, који ће ускоро стећи велику фудбалску славу.

У међувремену, Борац је играо и квалификације за улазак у Прву савезну лигу, али није успио. Велико фудбалско славље у Бањалуку је стигло тек 11. јуна 1961. године када је Борац коначно постао прволигаш.

У посљедњој утакмици те сезоне Карловац је савладан у Бањалуци са убједљивих 7:1 и славље је могло да почне. Борац је оставио иза себе највећег ривала, Жељезничар из Сарајева. Тај историјски резултат остварила је екипа која је најчешће играла у саставу: Колак, Кривокућа, Куленовић, Јурић, Шврака, Касумовић, Јанковић, Миљуш, Везмар, Спасојевић, Томљеновић, Тимотијевић и Кнез. Незаборавни су то дани за бањалучки фудбал.

Али, за подвиг у Првој лиги Борац није имао снаге, а није имао ни срећно сложену најбољу поставу. Клуб је напустио Томо Кнез, показало се да је то био ненадокнадив губитак, а ангажовани су млади играчи који се нису баш најсрећније уклопили у нову средину. На крају сезоне, Борац је остао на зачељу табеле и вратио се у Другу лигу.

најновије