СТАДИОН
Градски стадион Бања Лука
Капацитет: 9 730 ( запад: 2 912, исток: 4 326, сјевер: 2 492 )
Адреса: Владике Платона 6, 78000 Бања Лука
Данашњи стадион Борца је заправо стадион ФК Крајишник који је четрдесетих година прошлог вијека био чувенији клуб од Борца. Изградио га је као донатор Борца Богољуб Кујунџић и стадион се тако звао “Стадион Бана Кујунџића”. У вихору рата и поратном осветом и неправдом, Крајишник је нестао. Од тада до данас стадион службено носи назив “Градски стадион Бањалука”.
Фудбалски живот у Бањој Луци прије Првог свјетског рата одвијао се на Бањолучком пољу. Тамо су били тренинзи, тамо су одиграване утакмице, званичне и незваничне, ту су многи начинили прве фудбалске кораке, одатле су многи кренули на пут своје фудбалске афирмације.
Пошто је фудбал све више заокупљао Бањалучане, јавила се потреба и за правим стадионом. Свечано отварање обављено је 5. септембра 1937. године, а у “Врбаским новинама” три дана касније објављен је текст под насловом: “У недјељу је отворен стадион ‘Бана Кујунџића’”, у којем је између осталог писало:
“У недјељу је у Бањој Луци одржана ријетка спортска свечаност. У присуству бана Богољуба Кујунџића, команданта Врбаске дивизијске области, генерала Миливоја Алимпића, затим великог броја спортиста, свечано је отворен нови спортски стадион изграђен на бившем игралишту Крајишника. Као знак захваности за велику помоћ бана Кујунџића, стадион је добио његово име. Прву утакмицу одиграли су Хајдук (Бања Лука) и Метеор (Крупа), а послије тога снагу су одмјерили домаћи Крајишник и славни београдски БСК.”
У другој фази игралиште је ограђено даскама, врло брзо је инжењер Жарко Малић подстакао изградњу мањих дрвених трибина. На тамељима тог стадиона касније је подигнут садашњи Градски, који је, баш као и Бања Лука, мијењао изглед, дограђивао се, ширио. Он је за све ове минуле деценије израстао у прави фудбалски храм на којем су се војевале многе битке, на којем су играли велики клубови, на којем су стасали бројни асови.
ХРОНОЛОГИЈА
1937. година
Свечано отворен стадион у Бањој Луци, који је добио име по бану Богољубу Кујунџићу, а на његовим темељима касније је израстао садашњи Градски стадион. Убрзо су изграђене мање трибине, наравно дрвене.
1945. година
Послије четири године паузе обновљени Борац, након ослобођења Бање Луке, одиграо је на Градском стадиону прву пријатељску утакмицу, ривал му је била екипа 53. дивизије.
1959. година
Направљене су трибине за стајање, сјеверна и јужна.
1973. година
Изграђена комплетна западна трибина у садашњем облику и потпуно покривена.
На Градском стадиону 11. октобра 1973. године засијали су рефлектори. Одигране су двије утакмице. У предиги су се састали најбољи играчи Републичке и Зонске лиге, а у главној су играли Борац и А репрезентација Југославије.
1981. година
Срушене су источне трибине за стајање. На том мјесту подигнуте су нове, који су и данас у употреби, а на којим се окупљају највјернији навијачи Борца, “Лешинари”.
2001. година
Послије пријатељске утакмица Борац – репрезентација Југославије, која је одиграна 3. октобра 2001. године, срушен дио сјеверних трибина, а онда су уклоњене и оне на југу.
2007. година
Иза Градског стадиона деценијама је било помоћно игралиште, прво од шљаке, које је касније бусеновано. Када је завршена зграда Владе Републике Српске (21. новембра 2007. године), на тадашњем помоћном игралишту направљен је паркинг.
2010. година
Реновирана запада и источна трибина Градског стадиона, на западној и источној трибини постављење нове столице, реновиране су свлачионице, новинарске ложе, Трофејна сала, рефлектори, постављено ново озвучење, рефлектори на западној трибини, видео надзор стадиона, сређене клупске просторије….
2012. година
Изграђена је сјеверна трибина са 2 492 сједећа мјеста.