У фокусу: Давид Вуковић
Већ с првим утакмица прољећног дијела сезоне „купио“ је Борчеве присталице својим добрим играма, а све је крунисао и својим првим поготком у најдражем дресу. Давид Вуковић извео је праву мајсторију на утакмици са екипом ГОШК-а и трасирао је пут ка новој побједи наших „црвено плавих“. Дан касније сумира утиске.
„Одиграли смо једну веома добру утакмицу. Од почетка до краја смо контролисали дешавања на терену и сматрам да смо заслужено стигли до нова три бода. Драго ми је што сам постигао први гол у најдражем дресу и што сам помогао екипи да дође до тријумфа. Памтићу овај гол, али је најважније да смо ми наставили са одличним резултатима и да смо стигли корак ближе циљу. Нема опуштања. Чекају нас два веома тешка гостовања, али смо показали да имамо квалитет и вјерујем да ћемо обрадовати наше навијаче поново“. прича Вуковић.
„Добар је овај „мали“ Вуковић“, дало се чути на Градском стадиону у више наврата током прољећног дијела сезоне. Један је од најмлађих у екипи, али се већ изборио за своје мјесто. Труди се, каже, да сваким тренингом напредује и да из утакмице у утакмицу буде што бољи.
„На мени је да напорно радим. Сваки тренинг је нова прилика за доказивање и знам да само тако могу да идем напријед. Драго ми је што је стручни штаб препознао мој рад и што добијам прилику за игру. Моје је да се на терену одужим за сваки минут који добијем и да дам све од себе како би екипа остварила зацртани циљ. Имам огроман мотив да оставим траг у клубу у којем сам од малих ногу.“ каже Вуковић.
Прве фудбалске кораке направио је у бањалучком Омалдинцу, али му је Платонова 6 већ скоро осам година друга кућа. Прошао је све омладинске селекције клуба, а са јуниорима се домогао и шампионске титуле у БиХ.
„У омладинској школи нашег клуба стекао сам пријатеље за читав живот и то је период који је обиљежио моје дјетињство и одрастање. Захвалан сам свим тренерима и саиграчима са којим сам прошао трновит пут како бих стигао до првог тима. У Борчевој школи научиш да дајеш све од себе за клуб на терену, тренери те уче да будеш добар човјек и стичеш све оно што ти је потребно да би презентовао и себе, и клуб, и град на најбољи могући начин. Памтићу титулу са јуниорском селекцијом, сада ми је циљ да се радујем трофејима са сениорима.“ каже Вуковић.
Фудбалски узор му је Зинедин Зидан за којег каже да је појам фудбалера који зна све са лоптом, али и фудбалера који својим лидерским особинама води екипу на терену. Давид каже да му значи сваки савјет који добије од старијих саиграча.
„Старији саиграчи су увијек ту да ми кажу шта могу још да поправим у својој игри како бих био још бољи. Сви они су прошли доста тога на свом фудбалском путу и за мене је част што од њих могу да учим. Драго ми је када ме похвале, али знају и да ме критикују и да траже од мене да будем још бољи. Све су то ствари које су изузетно важне за мој даљи развој и напредак.“ прича Вуковић.
Давид Вуковић је у великом стилу закорачио на фудбалску сцену. У прволигашком каравану Републике Српске стекао је искуство које му је од великог значаја на премијерлигашким утакмицама.
„Показало се да је одлазак на позајмицу у ФК Лакташе био прави потез. Тамо сам добио минуте, стекао прва искуства у сениорском фудбалу након што сам завршио омладински стаж, али сам стекао и мирноћу и све оно што је било потребно да се направи корак више. Знам да је оно најбоље тек испред мене, али вријеме које сам провео у Првој лиги Републике Српске било је од великог значаја.“ прича Вуковић.
Крајем децембра напунио је 20 година, а не крије највећу жељу у овој сезони.
„Наш циљ је да се домогнемо „дупле круне“ и даћемо све од себе да ову сезону памтимо као трофејну. Сви у клубу, не само ми играчи, него сви у клубу су потпуно предани том циљу и сви знамо колико би обрадовали наше навијаче освајањем трофеја. Екипа дише као један и заиста сам привилегован што у својој првој сезони у дресу Борца дијелим свлачионицу са тако добрим играчима и још бољим људима. Знамо да нас чека тежак пут, али спремни смо и желимо трофеје.“ за крај ће Вуковић.